Evolucija mobilnih telefona i nostalgično putovanje kroz tehnologiju koja je promenila svet

Kada bismo na trenutak zastali i osvrnuli se na protekle dve decenije, verovatno bismo se iznenadili koliko se svet promenio. U centru te promene nalazi se jedan mali uređaj koji staje na dlan, a koji smo nekada nosili u džepu košulje, u rancu, u tašni, a danas ga ne ispuštamo iz ruku ni dok hodamo ulicom, ni dok sedimo u kafiću, ni dok ležemo da spavamo. Telefon je postao deo našeg života bez kojeg, čini nam se, ne bismo više mogli živeti. Ta rečenica, izgovorena davno u nekom virtuelnom ćaskanju zaljubljenika u tehnologiju, i danas odjekuje istom snagom. Nekada smo se pitali da li koristimo mobilni samo da pročitamo SMS poruke, da imamo kontrolu nad nekim, ili smo postali zavisnici svih mogućnosti koje pruža taj tada novi vid komunikacije. Danas je odgovor jasan: postali smo sve to, i više od toga.

Priča o mobilnim telefonima je priča o nama samima. To je priča o ljubavima, o iščekivanju, o darivanju, o hvalisanju pred drugovima i devojkama. Sećate li se trenutka kada ste prvi put u ruke uzeli Nokia 3310? Onu malu ciglicu koja je preživljavala padove sa četvrtog sprata, koja je bateriju držala danima i danima, koja je otvarala vrata u svet SMS komunikacije. Imate li mobilni koji ja imam - Nokia 3310. To pitanje, postavljeno s ponosom, odjekivalo je školskim hodnicima, studentskim domovima, kancelarijama. Jer imati taj telefon značilo je biti deo nove ere. I danas, godinama kasnije, kada neko kaže da još uvek čuva staru Nokiju u fioci, oči mu zasijaju nekom posebnom toplinom. Nokia je zakon - izreka koja neće izbledeti.

Zanimljivo je kako smo se vezivali za te male aparate. Jedna devojka je svojevremeno napisala da je vlasnica preslatkog ženskog Samsunga, modela koji su neki zvali ruža, a neki šapa - zavisi kako ga ko zove. Ta personifikacija telefona, davanje imena, boja, karaktera, otkriva koliko su nam ovi uređaji prirasli srcu. Neki su imali Samsung C100, sa kolor ekranom, polifonim melodijama i GPRS-om. Falio mu je samo MMS i kamera, ali to nije bilo tako potrebno. Inače, jako sam zadovoljna Samsungom, glasila je jednostavna, iskrena preporuka. Drugi su pak jurili Nokia 6230, telefon koji je važio za apsolutnog favorita svoje generacije; pričalo se da će biti proglašen za telefon godine, i zaista, imao je sve što jedan dobar telefon treba da ima. I danas bismo se složili.

Kada pogledamo unazad, vidimo koliko je tržište bilo šaroliko. Neko je sa podjednakim žarom hvalio Sony Ericsson modele, diveći se njihovom zvuku i kameri. Drugi su bili verni Siemensu, hvaleći izdržljivost i jednostavnost tih nemačkih aparata. Bilo je i onih koji su se kunuli u Motorolu, posebno u preklopne modele koji su izgledali futuristicno i elegantno. A onda su tu bili i oni tihi, verni korisnici Alkatelovih telefona, koji su kupovani prvim zarađenim novcem i preživljavali milion padova bez ogrebotine. Vezujem se za stvari, priznala je jednom neka mudra duša, tako da već nekoliko godina imam Nokiu 3510i i nosiću je dok se ne pokvari, a srećom radi odlično.

Ta emotivna veza je bila ključna. Telefon nije bio običan alat. Bio je saputnik, svedok tajnih razgovora, čuvar slatkih poruka, budilnik, podsetnik, igračka. Kada je neko dobio Nokia 6230i na poklon od drage osobe za godišnjicu, taj aparat je automatski postajao dragoceniji od bilo kog novijeg modela. Bili smo svedoci rađanja jedne potpuno nove kulture: kulture mobilne telefonije koja je, zbog sve veće konkurencije na tržištu, ušla u čovekovu najdublju intimu. Svi ti telefoni prodavali su se pod krinkom lakšeg dostupa do informacija, ali su istovremeno postajali i oruđe ljubomore, tajni i nesporazuma. Zbog naivne upotrebe telefona i kompjutera, mnogobrojnim parovima raspadnu se veze jer zaborave obrisati kakvu slatku SMS poruku ili kompromitujući broj.

Pojava telefona sa kamerom promenila je sve. Više nismo slikali samo pejzaže i zalaske sunca; telefon je postao alatka za beleženje svakodnevice, za pravljenje uspomena, ali i za nežno podsećanje da neko misli na nas. Samsung modeli su posebno prednjačili u dizajnu i privlačili pažnju onih koji su tražili lepotu. Ja sam ljubitelj Samsungovih telefona, čule su se često reči, ali pokušavam da nađem neki telefon koji ima dobru kameru. I zaista, Samsung E860, sa kamerom koja se okreće, omogućavao je i krišom fotografisanje, što je tada delovalo gotovo špijunski. Modeli poput E330, crne boje, ili metalik SGH A800 za svakodnevnu upotrebu, pronalazili su put do malih džepova i još manjih tašnica.

Nokia je, s druge strane, gradila reputaciju na izdržljivosti i pouzdanosti. Dok su jedni uživali u elegantnim Samsungima, drugi su se oslanjali na robusne Nokije, poput modela 5210, koji je bio oklopljen i mogao da preživi svakakve padove. Samsung ima najlepše ženske modele, tvrdili su jedni, dok su drugi uzvraćali: Nokia je ipak Nokia. Bila je to večita debata, nalik na onu između ljubitelja pasa i mačaka, koja nije imala pobednika, već samo strastvene zagovornike. A onda bi se pojavio neko sa Sony Ericsson K750i i jednostavnim osmehom sve razrešio, jer je taj telefon bio čudo: odlična kamera, fenomenalan zvuk, memorija proširiva karticom.

Svedoci smo bili i neverovatnih priča iz svakodnevnog života. Ljudi su u pozivnim centrima na pitanje koji model aparata imaju odgovarali: "Pa, ovaj vaš, 064", ili "Pa ovaj sa vibracijom", ili "Pa ovaj sa reklame - znate, kao, to se podrazumeva". Takve anegdote otkrivaju koliko je tehnička pismenost bila niska, ali i koliko je entuzijazam bio veliki. Nije bilo važno da li znate tačan model; bilo je važno da imate taj čarobni predmet koji vas povezuje sa svetom. Čovek se oseća sigurnije kad ga ima na dohvat ruke.

Nostalgija posebno obuzima kada se setimo prvih modela. Onih koji su imali samo pozive i SMS, bez interneta, bez aplikacija, bez notifikacija koje nas opsedaju. Neko je verno čuvao svoju Nokiu 3310 i nije imao nameru da je menja u skorije vreme. Drugi su pak s ponosom pokazivali svoje nove Samsung E530, preslatke roze aparate na preklop, sa cirkonima koji su ih činili istinski ženstvenim. Još uvek nisam videla nijedan takoo ženski telefon, pisala je jedna korisnica o svom Samsungu T500 crvene boje, i to je bila univerzalna istina za mnoge dame. Bile su to male modne ikone, statusni simboli, izjave stila.

Ono što je posebno zanimljivo jeste kako su se ljudi prilagođavali i razvijali svoje male rituale. Neki su menjali mobilne takvom brzinom da često ni sami nisu znali koji trenutno imaju. Drugi su pak išli u drugu krajnost i čuvali svoje aparate godinama, vezujući se za njih gotovo kao za kućne ljubimce. Moj tel je star čitavih mesec dana - to je jedna prelepa Nokia 6230i, napisala je neko, i ta svežina novog poklona, ta radost posedovanja nečeg lepog i funkcionalnog, isijavala je iz svake reči. Darivanje telefona bilo je više od običnog poklona; bilo je to darivanje pažnje, povezanosti, ljubavi.

Sa druge strane, oni koji su koristili svoje telefone za posao, često su imali i po dva aparata. Jedan za privatne razgovore, drugi za poslovne. Jedan na prepaid, drugi na postpaid. Sećam se opisa takvog jednog para: Ericsson T39m, javni prepaid, i Siemens M55, postpaid, samo za odabrane, ukinuta identifikacija. Zvuči gotovo kao špijunska oprema. I zaista, mnogi su bili primorani da koriste rezervne telefone na karticu kako bi detektivima zameli trag. Nekad su muškarci imali tajne apartmane za svoje ljubavnice, a danas rezervni telefon. U svakom slučaju, razgovor između partnera je koristan, sada da li preko žice ili u četiri oka, kako bi se izbegli suvišni problemi oko običnog telefoniranja.

Statistike su takođe otkrivale zanimljive trendove. Na jednom domaćem sajtu posvećenom mobilnim telefonima, posetioci su uglavnom bili sa 064 i 063 mreže, i najviše ih je koristilo Nokiju - čak 33,5 odsto. Sledili su Sony Ericsson sa 18,5%, Siemens sa 13,1%, pa Samsung sa 6,6% i Motorola sa 5,4%. Među najpopularnijim modelima bili su Nokia 6820, Motorola V360, Samsung D500, Sony Ericsson K700i, Siemens MC60... Bila je to mešavina poslovnih i modnih telefona, od onih najpametnijih do onih najjednostavnijih. Svako je pronalazio nešto za sebe, i ta raznovrsnost činila je naše živote bogatijim.

Kada pričamo o dizajnu, ne možemo zaobići Samsung D500, D600, E900 i mnoge druge modele koji su pomerali granice. D500 je bio savršen telefon, preživeo je dosta padova, imao je dobru kameru, a slike su bile odlične kad se prebace na kompjuter. D900i je pak donosio još bolju kameru i još elegantnije linije. Samsung je umeo da napravi telefon koji izgleda kao dragulj. Sa druge strane, Nokia nije zaostajala: modeli poput 7373, 7390, iz L'Amour kolekcije, služili su kao ogledala, sa šarama i bojama koje su podsećale na modne detalje. Prelep mali na preklop, ima sve živo od funkcija, pisali su zadovoljni korisnici.

Sony Ericsson je imao svoju vernu publiku, posebno sa Walkman serijom. W550i narandžaste boje, sa velikom memorijom punom slika, klipova i muzike, bio je san mnogih. Slušalice su pretvarale telefon u MP3 plejer, i to je bilo nešto neverovatno. Super je fon, govorili su oni koji su cenili kvalitet zvuka iznad svega. K750i je pak postavio standarde za fotografiju: slike su bile toliko dobre da su mogle parirati digitalnim fotoaparatima, a makro režim je omogućavao neverovatne snimke izbliza. Baterija je trajala, radio je bio ugrađen, i sve je funkcionisalo besprekorno.

Siemens je takođe imao svoje heroje: M55, CX65, CX75, telefone koji su bili gotovo neuništivi. Mogu da se gađam sa njime i neće se pokvariti, imam ga više od tri godine i radi savršeno posle toliko padova. Takve izjave su bile svedočanstvo nemačke preciznosti i kvaliteta. Iako su modeli bili možda manje atraktivni na prvi pogled, njihova dugotrajnost je osvajala srca. Kada je Siemens prodat, mnogi su zaplakali, nadajući se da će nova era doneti još bolje uređaje.

Motorola je pak stvorila kult sa modelom V3 - tankim, preklopnim, elegantnim. Iako su neki kritikovali malu memoriju i neke softverske nezgrapnosti, dizajn je bio toliko lep da su mnogi prelazili preko mana. Ružičasta V3 varijanta bila je ultimativni ženski telefon, posebno kada se slagala uz kosu ili torbicu. Bile su to godine kada su se telefoni delili na muške i ženske, iako su neki tvrdili da je to besmisleno i da su funkcije važnije od izgleda. Ali realnost je bila drugačija: koja guska, ako je lepo, ja ga volim, a ako nije, može da leti i na Mesec - ova duhovita opaska savršeno oslikava taj mali, tašti deo nas koji želi da poseduje lepe stvari.

Ubrzo su došli i pametni telefoni. Nokia N serija je napravila revoluciju: N70, N72, N73, N95, svaki je donosio sve više megapiksela, sve više memorije, operativni sistem Symbian koji je omogućavao instaliranje aplikacija. N95 je bio kralj, san snova, ali i veliki udar na novčanik. Uzeo sam Nokiu N95 i prezadovoljan sam, glasila je rečenica koja se često mogla pročitati. Ali bilo je i onih koji su primetili da je izrada malo klimava, da su cene previsoke, i da je prava vrednost u onome što nam zaista treba, a ne u onome čime se hvalimo.

Apple iPhone je onda došao i sve promenio. Touch screen, jednostavnost, more aplikacija - sve je to bilo novo i uzbudljivo. Ali i dalje je postojala ona tiha većina koja je tvrdila: Nokia je neprevaziđena. I zaista, u svakoj radnji mobilnih telefona, prodavci su i dalje preporučivali Nokiju, jer su je smatrali najpouzdanijom. Bilo je tu i onih koji su se zaljubljivali u Blackberry, u HTC, u razne modele koji su danas već zaboravljeni, ali koji su u svoje vreme bili vrhunska tehnologija.

Zanimljiva je i priča o tome kako su se žene sve više razumele u tehnologiju. Žensko, a to je zanima, čudili su se mnogi, ali istina je bila da su devojke sa istom strašću birale i razmenjivale telefone, čitale karakteristike, upoređivale modele. Forumi su bili prepuni ženskih komentara, preporuka, pitanja. Neke su menjale telefone svakih mesec dana, druge su pak tražile onaj savršeni, treće su se vraćale starim proverenim modelima. Volim male telefone, trenutno koristim Samsung X640, pisala je jedna korisnica, a druga je dodavala: Nokia 6111, prelepa mi je, samo što nigde ne mogu da je nađem u beloj boji.

Potraga za savršenim telefonom nikada nije prestajala. Uvek je izlazio neki novi model koji je obećavao više, bolje, lepše. I onda bi se ljudi razočarali jer bi se farba skinula, jer bi se mehanizam rasklimao, jer bi baterija kratko trajala. Nokia N76 je prelep, ali nisam sigurna za njega, glasile su nedoumice. A opet, kada bi se neko odlučio za svoj izbor, dolazilo je zadovoljstvo i ponos. Kupila sam Samsung E900 i zadovoljna sam - jednostavna izjava koja je krunisala sate i sate istraživanja i razmišljanja.

Jedna od najzanimljivijih pojava bila je ljubav prema starim telefonima. Dok su svi jurili novitete, neki su se vraćali koracima svojih predaka i iz fioka vadili stare Nokie i Siemens-e. Nokia 3310, jeste malo stariji model, ali meni je... nemam nameru da ga menjam u skorije vreme. Ta rečenica, prožeta mirom i zadovoljstvom, govori mnogo o tome kako smo postali zasićeni beskrajnim novitetima. Jednostavnost je postala luksuz. Mogućnost da se telefon koristi samo kao telefon - za pozive i poruke - postala je gotovo buntovnički čin.

Danas, kada se osvrnemo na sve te modele, vidimo koliko su oni oblikovali naše živote. Svaki je imao svoju priču, svoje mane i prednosti. Bilo je tu i suza i smeha. Sećate li se onih priča o tome kako je neko razbio arkadu telefon, ili kako je nečiji dragi dobio tri konca na obrvi jer je uletela u svađu? Mobilni telefoni su bili svedoci naših najintimnijih trenutaka, naših radosti i tuga, naših ljubavi i raskida. Postali su deo nas na način koji nijedan drugi tehnološki izum nije uspeo.

Kako se tehnologija razvijala, tako su i naši zahtevi rasli. Više nam nije bila dovoljna dobra kamera; tražili smo WiFi, GPS, radio, MP3 plejer, proširivu memoriju, aplikacije za sve i svašta. Kome zaista treba internet na telefonu ako ga već ima kod kuće? pitali su se neki, ali odgovor je uvek bio isti: treba nam jer želimo da budemo povezani u svakom trenutku. Želimo da podelimo fotografiju čim je snimimo, da proverimo mejl dok čekamo autobus, da slušamo muziku dok trčimo. Telefon je postao produžetak naše ruke, naše svesti, našeg bića.

Na kraju ovog nostalgičnog putovanja, ostaje nam da se zapitamo: šta nam je zaista važno? Da li je to megapikselaža, količina RAM-a, broj jezgara procesora? Ili je to ona toplina koju osetimo kad se setimo svog prvog telefona, onog koji nam je poklonila draga osoba, onog sa kojim smo poslali prvu ljubavnu poruku? Mobilni telefoni su više od tehnologije; oni su čuvari naših uspomena.

Nostalgija za starim modelima ne jenjava. Dok ovo pišemo, hiljade ljudi širom sveta pretražuje oglase za polovne Nokie, Samsung-e, Sony Ericsson-e. Neki ih kupuju iz kolekcionarskih razloga, drugi iz praktičnih - jer žele telefon koji će trajati, koji će izdržati padove, koji će ih podsetiti na jednostavnija vremena. Možda je upravo to suština: u svetu koji se ubrzava, u kome se modeli smenjuju svakih nekoliko meseci, mi tragamo za nečim postojanim, za nečim što će nas povezati sa prošlošću i prizemljiti u sadašnjosti.

Sledeći put kada uzmete svoj pametni telefon u ruke, setite se one male ciglice koja je sve počela. Setite se zvuka uključivanja, one igrice zmijice, onog čekanja da se pošalje SMS i onog uzbuđenja kada stigne odgovor. Setite se i svih onih telefona između, onih na preklop, na slajd, na sve i svašta. Jer svaki od njih ima svoju priču. I svaki od njih zaslužuje da bude zapamćen. Nokia je zakon, cheers.