Pravnička karijera u Srbiji - Ostati u mestu ili promeniti sve?

Stvarnost srpskog pravništva - više od diplome i pravosudnog

Još pre nekoliko godina pravni fakultet je važio za jednu od najpoželjnijih diploma. Međutim, poslednje dve godine donele su otrežnjenje. Na beogradskom Pravnom fakultetu, prvi put posle decenija, ostala su slobodna mesta. U Nišu je od 600 mesta upisano svega 340, a više od polovine budžetskih. Polako ali sigurno menja se slika o tome da je diploma prava siguran put do dobrog posla.

Forumski komentari mladih diplomiranih pravnika otkrivaju dublju teskobu: „Ostati u mestu i nadati se nečemu” postala je mantra generacije. Dok jedni i dalje volontiraju godinama, drugi su odustali i okrenuli se poslovima koji nemaju veze sa strukom. Priče koje slede pokazuju presek raspoloženja - od ogorčenja do nade.

Od studentskih snova do biroa za nezaposlene

Jedna sagovornica, tek diplomirana pravnica, opisuje razočaranje: završila je državni fakultet, provela mesece na praksi u sudu, ali prvi posao koji joj je ponuđen bila je pozicija poslovnog sekretara sa platom od 40.000 dinara. „Katastrofa, ali šta ćeš”, kratko je rekla. Na razgovorima za posao retko se pominje konkretna plata, a kada se i pomene, brojke su poražavajuće - početne plate od 30 do 35 hiljada dinara, bez obzira na položen pravosudni ispit.

Drugi mladi pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i trogodišnjim iskustvom u sudu i upravi priznaje da je plata jedva dovoljna za život. Gledajući dalje, shvata da su šanse za napredak ograničene i razmišlja o odlasku u advokaturu ili čak u Beograd, iako zna da ga tamo čekaju mukotrpan rad i nesigurnost.

Volontiranje - neplaćena ulaznica u svet rada

Volontiranje u struci postalo je gotovo univerzalno. Pravnici mesecima, pa i godinama rade bez ikakve naknade, u nadi da će steći potrebno iskustvo. Jedna pripravnica opisuje kako je nakon diplomiranja volontirala u sudu, da bi potom prešla kod advokata gde je prvih šest meseci radila besplatno. „To nije bio posao, nego produžetak fakulteta”, kaže ona.

Situacija je posebno teška u manjim sredinama. Mladić koji je završio pravni u unutrašnjosti priča kako je, nakon dve nedelje aktivnog traženja posla, ostao zatečen. „Na razgovoru u advokatskoj kancelariji rekli su mi da nemaju mesta i da nema ko da mi bude mentor, a u istoj toj kancelariji već radi devojka sa privatnog fakulteta”. Ovo je samo jedan od primera koji ukazuju na to da veze i poznanstva često igraju presudnu ulogu, a da se znanje i trud ne vrednuju uvek na pravi način.

Advokatura - ne tako sjajna budućnost

Mnogi koji su upisali pravni fakultet zamišljali su sebe u crnoj togi, uspešne i nezavisne. Međutim, realnost advokature u Srbiji daleko je od te slike. Ukoliko nemate iza sebe bogatu porodicu koja će finansirati prve godine, put je dalek i rizičan. Jedan advokat sa iskustvom govori o tome kako mu mesečni troškovi kancelarije progutaju skoro celu zaradu: „Plaćam porez, doprinose, članarinu Komori, kiriju - ostane mi hiljadu dinara za lične potrebe.”

Čak i kada se položi pravosudni ispit, uplata u advokatsku komoru može biti ogroman udar na budžet. Neke komore traže i do 4.000 evra za upis, a pojavljuju se i dodatni troškovi poput takse od 500 evra za upis pripravnika u advokatski imenik. Takve namete mladi pravnici doživljavaju kao sistematsku barijeru. Jedan ogorčeni pripravnik kaže: „Oni kao da ne znaju da polovina nas nema ni za osnovne troškove, a kamoli za toliko novca.”

Javno bilježništvo i državne službe - malo bolje, ali retko dostupno

Kod javnih beležnika i u državnim institucijama, gde su plate nešto više, stalno se traži „neko preko veze”. Jedna devojka sa položenim pravosudnim ispitom priznaje da je do posla u državnoj firmi došla isključivo preko poznanstva, ali ističe da je kasnije napredovala zahvaljujući znanju i zalaganju. Ipak, takvi primeri su retki. Većina konkurse već unapred ima svoje izabrane kandidate, a brojni kandidati odustanu kada čuju početnu platu od 35.000 dinara.

Zanimljivo je da su plate u javnom beležništvu prilično različite od kancelarije do kancelarije. Dok neki pripravnici zarađuju 30.000 dinara, drugi doguraju do 60.000, a još više ako prekovremeno rade. Međutim, radni dan često traje do 19 sati, a posao je monoton i iscrpljujuć. Jedna bivša zaposlena govori da je „posle nekoliko meseci odustala, jer ne vredi toliko cimanje za minimalac”.

Privatni sektor - ograničena potražnja i sumnjivi uslovi

Pravnici u privredi, u firmama i kompanijama, često su prijavljeni na minimalac dok ostatak primaju na ruke. Plata od 40.000 do 50.000 dinara smatra se natprosečnom, čak i za one sa dugogodišnjim iskustvom i položenim pravosudnim. Jedan pravnik sa osam godina staža i advokatskim ispitom kaže da mesečno dobija samo 40.000 dinara, dok magacioner u istoj firmi zarađuje više. „Spremačica u firmi ima 35.000, a ja sa svim tim obavezama i odgovornošću - malo više od nje”, jada se on.

Sa druge strane, kompanije sve više angažuju advokatske kancelarije za sporne slučajeve, a sopstvene pravne službe vode kao referente ili administrativne radnike. Zbog toga su plate ostale niske, a poslodavci lako pronalaze zamenu jer je ponuda pravnika ogromna. „U ovoj zemlji ima previše pravnika, pa poslodavac uvek može da uzme onoga ko je spreman da radi za siću”, objašnjava jedan kolega.

Besplatna pravna pomoć - plemenit cilj ili nelojalna konkurencija?

Tema koja izaziva podele je i besplatna pravna pomoć koju pružaju nevladine organizacije i pravne klinike. Neki smatraju da je to način da se ugrozi advokatura i da se stvori nelojalna konkurencija. Drugi, naprotiv, brane pravo na pristup pravdi za najugroženije. Jedan mladi advokat priznaje: „Ja sam se prvih godina naradio za džabe za prijatelje i rođake, ali ne mogu više da slušam priče kako treba da radim pro bono, dok moji prihodi jedva pokrivaju troškove.” Ova polemika otkriva koliko je struka u haosu i koliko je solidarnost među pravnicima poljuljana.

Zašto mladi odustaju i kuda odlaze

Suočeni sa ovakvom realnošću, sve više diplomiranih pravnika odlučuje da se okane tradicionalne karijere. Jedna devojka, posle više godina čekanja, kaže: „Ostati u mestu i nadati se nečemu” više nije opcija. Upisala je kurs programiranja i ubrzo dobila posao u IT sektoru sa početnom platom od 50.000 dinara, koja je za četiri meseca porasla. Prekvalifikacija u digitalne veštine - programiranje, marketing, veb dizajn - pokazala se kao izlaz za mnoge.

Drugi su pronašli sreću u inostranstvu. Jedan diplomac koji je sedam godina studirao pravo priznaje da više nije imao snage za pravosudni niti za nove volonterske dane. Otišao je u inostranstvo i radi posao koji nema veze sa strukom, ali plata mu je veća od sudijske. „Diploma mi stoji beskorisna, ali i kad bih je iskoristio, ne bih mogao da živim od toga ovde”, kaže on. Priče poput ove više nisu izuzeci.

Ima li nade za pravnu profesiju?

Ipak, ne gube svi nadu. Postoje oni koji istinski vole pravo i spremni su da preguraju teške prve godine. Jedna mlada advokatica, posle dve godine pripravničkog staža i još jedne godine samostalnog rada, počinje da oseća da može da živi od svoje profesije. „Nisam zarađivala ništa, ali sam znala da će doći svoje. Ako voliš ovaj posao, izdržaćeš”, poručuje ona. Drugi ističu da se trud i znanje na kraju isplate, ali upozoravaju da bez podrške porodice, ušteđevine i strateškog plana ne treba ni ulaziti u advokaturu.

Na pitanje da li se neko zaposlio bez veze, retki odgovaraju potvrdno, ali naglašavaju da se takvi primeri uglavnom dešavaju u većim gradovima i u oblastima gde postoji stvarna potražnja za znanjem (privredno pravo, zaštita podataka, intelektualna svojina). Jedno je sigurno: sedeti kod kuće i čekati da se situacija popravi najčešće vodi samo u još dublje razočaranje.

Subjektivni osećaj - diploma kao teret

Osećaj inferiornosti i stida što se završio pravni fakultet a ne može se naći posao često preplavi mnoge. Jedna koleginica piše: „Stidim se što sam pravnik, a od posla sam digla ruke.” Takvo raspoloženje je razumljivo, ali opasno - ono paralizuje i oduzima snagu da se pokrene bilo kakva promena. Zato psiholozi savetuju da se napravi distanca od trenutne situacije i sagledaju sve opcije. Diploma prava nije gubitak, ona je dokaz sposobnosti za savladavanje kompleksnog gradiva i logičkog mišljenja - veština koja je primenjiva u mnogim oblastima.

Pogled u budućnost - prilike van ustaljenih puteva

Pravnici koji su se preorijentisali na druge sektore često ističu da im je logički način razmišljanja pomogao u novim zanimanjima. Jedna sagovornica koja sada vodi onlajn marketing za inostrane klijente kaže: „Pravna analitika je ista kao poslovna - samo su termini drugačiji.” Osim IT-ja, tu su i poslovi u ljudskim resursima, poreskom savetovanju, uslugama prevođenja, pa čak i u nastavi. Saradnici na fakultetima i dalje su rezervisani za one sa jakim vezama, ali postdiplomske studije mogu otvoriti vrata u međunarodnim organizacijama ili EU projektima.

Ključna poruka iskusnijih kolega je: ne dozvolite da vas definiše samo ono što ste studirali. Jedan advokat sa dugogodišnjim iskustvom priznaje da je u prvoj godini rada jedva preživljavao, ali je ostao zbog ljubavi prema poslu. Onima koji tu istu ljubav ne osećaju, savetuje da ne čekaju: „Ako vam je stalo samo do novca, izađite iz struke što pre. Ovde su vam potrebni strpljenje, kontakti i mnogo više od prosečne pameti.”

Kako dalje - praktični koraci

Na osnovu brojnih iskustava, mogu se izvući neki praktični saveti za diplomirane pravnike koji su na raskršću:

• Ne volontirati beskonačno. Odredite vremenski rok - na primer, šest meseci - i ako za to vreme ne dobijete plaćenu poziciju, počnite da tražite alternative.
• Steknite veštine koje su deficitarne. Kursevi digitalnog marketinga, programiranja, stranih jezika (posebno nemačkog) mogu drastično povećati zapošljivost.
• Razmislite o odlasku u inostranstvo. Iako je to teška odluka, mnogi su pronašli stabilnost u zemljama EU ili Americi, gde se pravne veštine, makar i na nižem nivou, mogu unovčiti.
• Iskoristite pravničku mrežu. Povežite se sa bivšim kolegama, profesorima, čak i konkurentima. Informacije o poslovima često kruže neformalno.
• Proučite tržišne niše. Specijalizacija u oblastima kao što su zaštita podataka, energetika, ili pravo video igara može biti put do boljih prihoda, jer konkurencija još nije tolika.

Zaključak - vreme je za iskrenost prema sebi

Situacija u srpskom pravništu nije bezizlazna, ali zahteva da se napusti zona komfora i prihvati da ostati u mestu i nadati se nečemu vodi samo u stagnaciju. Ovaj tekst nije poziv na odustajanje od struke, već podsećanje da je ključno realno sagledati svoje mogućnosti i delovati. Potrebno je hrabrosti da se prizna da nešto ne funkcioniše i da se krene u drugom pravcu - bilo da je to samostalna advokatura, alternativna pravna karijera, ili potpuno nova profesija. Mladi pravnici u Srbiji zaslužuju šansu, a ona dolazi samo onima koji je smelo stvaraju.

Ako ste i vi jedan od onih koji se pitaju „šta dalje”, znajte da niste sami. Ima još mnogo ljudi koji dele vaše sumnje. Pričajte otvoreno, tražite podršku i, pre svega, budite iskreni prema sebi. Diploma pravnog fakulteta nije obaveza da ceo život radite u toj struci - ona je samo alat koji možete upotrebiti na mnogo načina. A koji ćete od njih izabrati, zavisi isključivo od vas.